ФАМИЛИЈА, ЧИН III СЦЕНА 14

Према комедији Бранислава Нушића „Госпођа министарка“

адаптација: Жанко Томић и Јован Ристић

режија, сценографија и избор музике: Жанко Томић

костими: Јелена Николић Вановић

корепетитор: Радивоје Симић

ИГРАЈУ

ВАСА – Небојша Вранић

ДАЦА – Биљана Јоцић Савић

ЈОВА ПОП АРСИН – Драган Маринковић

ТЕЧА ПАНТА – Душан Дуле Јовановић

СОЈА – Јованка Андрић

ЈАКОВ – Момчило Радосављевић

ПЕРА КАЛЕНИЋ – Бојан Вељовић

САВКА – Слађана Несторовић Ристић

САВА – Предраг Миленковић

МИЛЕ – Матеја Вуковић

специјална појава која се не види:

Јована Ђорић као Министаркин глас

 

 

 

 

 

 

 

Реч редитеља

Фамилија, чин III сцена 14 је пре свега постмодерна драматуршка игра на тему Нушићеве Министарке, у којој смо буквално изоловали поменуту сцену и од ње направили представу, а од галерије епизода – колективног главног јунака. Те епизоде протутње кроз Нушићев оригинал у тој једној сцени и више се никад не појаве нити сазнамо шта је са њима било. Шта је могло са њима да се деси јесте главна идеја целе ове играрије.

Има ту још штошта занимљиво. Згодно за ову прилику, ова сцена је на неки начин вишак у Нушићевом оригиналу, или, тачније, драматуршко слепо црево исто као што су ликови из Фамилије слепо црево у друштву (из медицине знамо да слепо црево ничему не служи али је зато згодно место да се у њему настане паразити и бактерије). Ни Нушић их н ије штедео: они су задојени корупцијом и паразитирањем, одрасли у томе, окружени тиме, то удишу, једу, пију и сањају. За друго и не знају и зато улазимо у поље фарсе у којој се са правом може поставити питање шта је старије: кокошка или јаје. Ко ту кога корумпира? Да ли је Фамилија обликована и условљена трулим друштвеним вредностима и политичким системом? Или је можда Фамилија та која преноси овај ендемски и наследни вирус корупције и шири га на цело друштво већ генерацијама.

Жанко Томић