FAMILIJA, ČIN III SCENA 14

Prema komediji Branislava Nušića „Gospođa ministarka“

adaptacija: Žanko Tomić i Jovan Ristić

režija, scenografija i izbor muzike: Žanko Tomić

kostimi: Jelena Nikolić Vanović

korepetitor: Radivoje Simić

IGRAJU

VASA – Nebojša Vranić

DACA – Biljana Jocić Savić

JOVA POP ARSIN – Dragan Marinković

TEČA PANTA – Dušan Dule Jovanović

SOJA – Jovanka Andrić

JAKOV – Momčilo Radosavljević

PERA KALENIĆ – Bojan Veljović

SAVKA – Slađana Nestorović Ristić

SAVA – Predrag Milenković

MILE – Mateja Vuković

specijalna pojava koja se ne vidi:

Jovana Đorić kao Ministarkin glas

 

Reč reditelja

Familija, čin III scena 14 je pre svega postmoderna dramaturška igra na temu Nušićeve Ministarke, u kojoj smo bukvalno izolovali pomenutu scenu i od nje napravili predstavu, a od galerije epizoda – kolektivnog glavnog junaka. Te epizode protutnje kroz Nušićev original u toj jednoj sceni i više se nikad ne pojave niti saznamo šta je sa njima bilo. Šta je moglo sa njima da se desi jeste glavna ideja cele ove igrarije.

Ima tu još štošta zanimljivo. Zgodno za ovu priliku, ova scena je na neki način višak u Nušićevom originalu, ili, tačnije, dramaturško slepo crevo isto kao što su likovi iz Familije slepo crevo u društvu (iz medicine znamo da slepo crevo ničemu ne služi ali je zato zgodno mesto da se u njemu nastane paraziti i bakterije). Ni Nušić ih n ije štedeo: oni su zadojeni korupcijom i parazitiranjem, odrasli u tome, okruženi time, to udišu, jedu, piju i sanjaju. Za drugo i ne znaju i zato ulazimo u polje farse u kojoj se sa pravom može postaviti pitanje šta je starije: kokoška ili jaje. Ko tu koga korumpira? Da li je Familija oblikovana i uslovljena trulim društvenim vrednostima i političkim sistemom? Ili je možda Familija ta koja prenosi ovaj endemski i nasledni virus korupcije i širi ga na celo društvo već generacijama.

Žanko Tomić